субота, 23. мај 2015.

ULOGA I ZNAČAJ MAGISTRALE



Magistrale (sabirnice) su žične, električne putanje kojim se signali šalju od jednog do drugog dijela računara. U desktop računaru, CPU i memorijski čipovi su povezani na matičnu ploču zajedno sa drugim ključnim komponentama. Transport informacija između komponenti vrši se kroz snop bakarnih žica provodnika koje se nazivaju magistrale(buses).




Magistrale imaju 8, 16, 32 ili 64 žična provodnika ili putapodataka. Magistrala se sa npr: 16 provodnika naziva 16-bitna magistrala, zato što može prenijeti 16 bita informacija u jednom trenutku, ili 2 puta vise od 8-bitne magistrale. 

Noviji računari imaju šire magistrale i mogu brže procesirati informacije. Uobičajeni tipovi magistrala su: ISA ( 8 ili 16 bita), PCI (32 ili 64 bita), MCA (32 bita), VESA (32 bita), AGP (do 64 bita), ATA ( 8 bita ili 16 bita), SCSI (8 ili 16 bita) i Paralelni 816 bita). 

Magistrale su povezane sa uređajima za skladištenje preko otvorenih kućišta za HD i druge periferne uređaje, kao i preko ekspanzionih slotova u kućištu računara.

Korisnik može kastomizovat računar ugradnjom elektronskih kola za specijalne namjene, tzv. kartica u ove slotove, koji se uobičajeno nazivaju PCI slotovi. 

Magistrale su takođe povezane na spoljne portove - utičnice( sockets) na zadnjoj strani kućišta računara. Neki od pvih portova kao što su za tastaturu i miša direktno su povezani na matičnu ploču. Drugi kao monitorski port, generalno su spojeni na ekspanzionu karticu (video ili zvučnu na primer). Slotovi i portovi olakšavaju i omogućavajujednostavno povezivanje spoljašnih uređaja - periferijskih jedinica ili periferija.

VRSTE MAGISTRALE


· ADRESNA MAGISTRALA


Adresna magistrala se koristi za označavanje izvora ili odredišta podataka. Ona omogućava da se svakoj memorijskoj lokaciji, registru, I/O port-u, modulu itd. dodeli sopstvena adresa.

Signali na adresnim linijama obično dolaze od centralnog procesora. Širina adresne magistrale (broj linija) određuje maksimalni kapacitet memorijskog prostora. Najmanja širina od 16 BITA (linija) omogućava adresiranje ukupno 216 = 65536 lokacija. Savremeni procesori zahtevaju sve veću operativnu memoriju (trenutno aktuelno 256, 512 MB RAM-a). Zbog toga se mora proširivati i adresna magistrala (čak do 32 BITA).



· MAGISTRALA PODATAKA


Magistrala podataka se koristi za prenos podataka između modula sistema. Broj linija za podatke iznosi 8 (byte), 16 (word) ili 32 (double word). Unutrašnja magistrala centralnog procesora je odvojena od spoljašnje magistrale podataka posredstvom kola sa tri stanja.



· UPRAVLJAČKA MAGISTRALA


Upravljačka magistrala se sastoji iz linija kroz koje teku upravljački (komandni) signali. Većina upravljačkih signala potiče iz centralnog procesora. Ti signali određuju operaciju koja treba da se obavi i obezbeđuju sinhronizaciju između modula. Karakteristični signali su:

  •  signali zahteva za oslobađanje magistrale,
  •  sinhronizacioni signali,
  •  signali o stanju procesora,
  •  signali za dovođenje procesora u početno stanje, itd.



MAGISTRALA


MAGISTRALA

Magistala je komunikacioni put sastavljen od elektronskih kola pomoću kojih se razmenjuju informacije među komponentama. Magistrala je podsistem koji prenosi podatkle ili napajanje izmedju komponenata unutar računara, kontrolisan softverom poznatim pod imenom drajver.

Za razliku od tačka-tačka povezivanja, magistrala može povezati nekoliko perifernih uređaja preko istog skupa žica. Svaka magistrala definiše svoj skup veza prema uređajima.

Kod starijiha računara magistrala su bile doslovno paralelne električne veze, ali danas se termin paralena magistrala koristi za bilo koje uređenje koje obezbeđuje istu funkcionalnost kao paralelna magistrala. Moderni računari mogu koristiti i paralelnu i serisjku vezu.

Na matičnoj ploči računara informacije se prenose između pojedinih komponenti preko skupa žičnih veza koje se zovu sistemska magistrala (system buses, ili samo buses). Magistrale tipično imaju 8, 16, 32 ili 64 žična provodnika .

Osnovna podjela magistrala je na: adresne, upravljačka i magistrale podataka.



Istorijski razvoj magistrala je išo generacijski pa tako imamo nekoliko generacija magistrala, i to: magistrale prve generacije, druge generacije i treće generacije.